王大牛蹲在镇口的乌鸦饭馆外，吧嗒吧嗒吧嗒，吧嗒吧嗒吧嗒。黏糊糊的油饼馅儿还黏在鞋底上，鞋帮子沾着点烟灰，裤脚卷着点儿泥，活像刚从哪个粪坑里爬出来似的。他心口那股子劲儿还没散呢。“妈的，这帮小子，仗着人多，居然敢抢老子的生意！”

那帮天字号的跑堂的，仗着自家饭馆地段好，见着生面孔就伸手薅羊毛。王大牛好不容易攒下点本钱，在镇子边缘开了家乌鸦饭馆，本想着靠实在劲儿挣口饭吃，没想到刚开张就招来这帮难缠的。

他梗着脖子想怼回去，可仔细一瞅，对方人多势众，自己一个打仨怕是悬。王大牛心里那股邪火直蹿，脸上却硬撑着：“得，你们人多，我认栽。下次……下次给我记住了！” 话说一半，他自个儿脸上都挂不住了。这帮孙子，仗势欺人，简直不把人命当命。

往回走，王大牛心里骂骂咧咧。走到镇子东头，只见路边围着一群人， najdi-značajno na mjestu zgrača, odakle vidi nešto koje je odmah zabrinjavajuće. Pritom ophodnik upravo obavio kontrolu zaraćenih strana, te su mu rekli da su se dvoje muškaraca, braća Gao, sukobili.

Njih dvoje su bili u otmici ceste. Jedan je bio visok i tanak, s dugim, crnim kosama koje su ga zakrivljavale kao mačka, dok je drugi bio kratak i debeo, s dvostrukom bradom i crnim očima. Oni su se međusobno optuživali da su promakli, ali niko nije priznao da je kriv. Kada je k треćeg upitao o tome, ispostavilo se da su braća Gao bili braća, koji su se natuknigli zbog jedne starije sudske odluke.